петак, 28. фебруар 2014.

Još konca

I ako sam obećala, da neću više kupovati, vunu, vunicu, konac, dok ne potrošim zalihe, nisam ispunila obećanje.
Ponovo sam poručila konac kod Prediva Alisa, izbor je veliki, sniženje u toku, ko odoleti, kvalitetnoj, a povoljnoj robi. Još sam i poklon dobila.







Boje su predivne, samo treba osmisliti šta heklati.

Do sledećeg posta
      Jadranka
                          

четвртак, 27. фебруар 2014.

Kreativnost moje cerke,ponovo dosla do izrazaja

Pisala sam već u jednom od prethodnih postova, kako je moja ćerka kreirala odeću za lutku. Ovoga puta je poželela nešto za sebe, i napravila ružu, koju je nakačila, na svoju traku za kosu.









 Čak je, sledećeg dana odmah stavila na glavu i pravac škola.







Smeta mi sunce. A traku je napravila da joj se slaže uz čizme, tako ona kaže.
A ja, nemojte misliti da sedim skrštenih ruku, heklam mindjuše, već sam napravila osam komada, očekujte ih.

Do sledećeg posta
      Jadranka                         



субота, 22. фебруар 2014.

Žuto kao inspiracija

Jesen. Volim jesen, jesenje boje mirise i zvuke, dani su nam, nalik na prolećne, i ako je zima, a ja pišem o jeseni. Kad je klima pomrsila konce, onda mogu i ja, zašto da ne. :-)
Pitate se šta me to privlači kod jeseni.? Volim da gazim uvelo lišće, onako kad šuška, volim kada se priprema zimnica, kada je cela kuća preplavljena raznim mirisima, od paprike, kupusa, do šljiva,jabuka.... Uz to jako neobično, ali volim zvuk motornog testereta, ali samo u jesen, pomislićete da sam jedna od onih koja ne voli prirodu, ali nije tako. Ja sam veliki ljubitelj prirode, i uvek sam tu za njeno očuvanje. Kada se zapitam, zašto to volim? Nalazim sledeće odgovore:
1.Rodjena sam u septembru (doduše u danima, koji pripadaju letu, ali klimatski pripadaju jeseni).
2.Volim te pripreme za zimu, jer ako su drva spremna, a uz to i zimnica, onda čovek može iz svoje kuće da uživa u zimskoj idili.
3.Obožavam kišu, ranije sam znala da uzmem kišobran, i da šetam po kiši, ali sad mi deca ne dozvoljavaju.
4.Suncokrete obožavam, a uz to i Čuvenog slikara Vinset Van Goga.
5.Uz to volim film "Jesen u Njujorku"
 





Čuveni "Suncokreti " od  Van Goga.















 


Evo malo jeseni u mom kraju.







Uz jesenje boje, heklana žuta kapa sa plavom mašnom.




Kapi kiše, zar ne izgledaju, kao biserčići,vidimo ono što želimo videti. Ako smo optimiste, za nas je čaša polupuna, u suprotnom je poluprazna.





Naslagana drva, čekaju neku pećnicu.

Moji radovi u žutoj boji, nemam ih puno, ali evo nekoliko.











Narandžasta boja, boja jeseni sa žutim dodatkom.








 
Žuti šešir za moju ćerku, radjen po njenim instrukcijama. Sastav 100 % pamuk. Nekako pamuk najviše volim, što se tiče garderobe i materijala sa kojima radim.






 
Ovo je bila jedna žuta kapica sa cvetićima, pa se omalila mojoj devojčici ,pa sam joj napravila šeširić, tako što sam produžila plavim koncem.

I na kraju moj omiljeni automobil.






Još nešto, valjda me ova večerašnja kiša inspirisala da napišem ovaj post.

Do sledećeg posta 
     Jadranka                  

четвртак, 20. фебруар 2014.

Bolero

Pre dve godine sam počela plesti sebi crni bolero. Vunicu sam nasledila od muževljeve bake (Teteks-Venera), pre tog projekta od te vunice sam isplela dve kape i čarape za folklor za moju ćerku. Kape ste već videli, ali evo ponovo, to je bio tek početak moje pletačke karijere. :-)











Da se vratim na započetu priču. Nemojte misliti da sam lenja i da pletem bolero dve godine, nije tako, nestalo mi je vunice za desetak redova da ga završim, i to tako stoji duži vremenski period.
Vunicu sam tražila svuda po internetu, po raznim radnjama, ima Venere, ali nema crne, i tako moj bolero čeka da se završi, čeka na ostatak vune. Pa sam danas odlučila da razvalim jednu kapu, da bih ga završila, teška srca to radim, ali šta ću nemam izbora. 0Bolje jedna kapa nego ceo bolero.
Čarape, izgledaju ovako, nisam ih ja plela, već baka od ćerkine drugarice. Kao što sam već rekla ,to tek treba da naučim, ali nikako da dodje na red.














A bolero, evo i njega, jadničak izgužvao se u kesi u ormani. Krenula sam da ga oivičim svetlo zalenom vunom, ali mislim da ću to skinuti. Videćete kada bude gotov, tada će biti u drugačijem svetlu, opran,oplegan i nosiv. :-)






Rukav nezavršen, visi preko njega, ali još uvek nisam na čisto koje kape da se odreknem.

Do sledećeg posta
             Jadranka              

среда, 19. фебруар 2014.

Rodjendanska proslava moje cerke

Sedmi rodjendan. Ko bi rekao, kao da je juče bilo. Prve jutarnje mučnine, promene na telu, stomak, kao da sam progutala loptu(tako kažu mala deca), iščekivanje nepoznatog, pomešanost straha i sreće. Tada sam iščitala svu moguću literaturu vezanu za trudnoću, porodjaj i dojenje. I ako sada to nikom ne bih baš preporučila, pojačava strah, a ne pomaže puno, jedno je iskustvo, a drugo literatura. I na kraju pravi porodjajni bolovi, koji su mi na svet doneli jedno divno biće, moju devojčicu. Sve je to bilo pre sedam godina, koje su protekle tako, kao da si lupio dlanom o dlan.
Moja devojčica mnogo voli haljine, suknjice, što je i prirodno i meni je drago što ona to voli. Ipak je to oličenje ženstvenosti. Tako da pored svih haljina, ona je poželela balon haljinu za rodjendan,a ja kao svaka majka meka srca, pronašla sam haljinu i kupila je.




Iskreno, i meni se haljina baš dopala.




Ali desila se nezgoda sa haljinom, čim smo stigli u igraonicu, mašna je otpala, mama nije ponela iglu i konac, tada mi je rekla da to moram stalno nositi u torbi, što je i pravu, ima svega, pa nek se nadje i to, ne može da škodi.


A ja sam htela da obučem ovu tuniku, jer ona želi da joj mama bude lepa, već sam napravila i broš, za nju.




Ali dva dana, pre rodjendana, otišla sam kod prijateljice, koja mi je pokazala haljinu, rekavši da će da je pretvori u neke krpice, jer joj ne odgovara model. Kada sam videla haljinu, ja sam pala, da sam našla takvu, baš to bih kupila, kao da je šivena za mene. Naravno poklonila mi je i bilo joj je jako drago, što sam toliko oduševljena njom. Inače retko kada se oduševljavam garderobom, kod mene to nije neka velika stavka.





U mojoj omiljenoj boji, crvenoj,sa štrasom i mašnom na grudima. Moja drugarica i ja u haljini. Moj sin je čisto u prolazu.





Moja ćerka je želela da joj napravim, baš ovakvu tortu, a mama je tu da ispunjava želje.





Njoj najdraži poklon koji je dobila je u pravo ova čestitka. A dobila ju je od svog drugara iz škole, sa kojim je bila i vrtiću četiri godine. Oduševilo me je to što vrednuje prave stvari, i što pokazuje skromnost.

Do sledećeg posta  
       Jadranka                    

субота, 15. фебруар 2014.

Pogledajte ovo

Dan ranije, od dana zaljubljenih, započela sam da pletem kapu na okrugle igle. Vidite u šta se pretvorilo moje pletivo.










A ovo je juče moja ćerka napravila.





Do sledećeg posta
     Jadranka                     

петак, 14. фебруар 2014.

Srecan dan zaljubljenih

Svima koji su zaljubljeni, želim srecan praznik.




Do sledećeg posta 

                           Jadranka

среда, 12. фебруар 2014.

Pakovanje za poklone

Za kapu, koju sam juče isheklala napravila sam i pakovanje, jer je kapa za poklon.Poklon je za jednu devojcicu, tako da je i pakovanje prilagodjeno detetu.





Naravno ovo sam napravila uz pomoc moje cerke, ona mi uvek pomaze.








Do sledećeg posta
       Jadranka                 

уторак, 11. фебруар 2014.

Cvetic za kapu, a moze i bros

Kada sam danas završila kapu, zamislila sam da bude bez, cveta, mašne, aliu poslednjem momentu sam se predomislila. Dodala sam joj jedan cvetić sa tilom. Da ne pričam puno, pogledajte.











Do sledećeg posta 
        Jadranka              

Heklana kapa u bez boji

Kapu sam isheklala, jednoj meni dragoj devojčici. Nadam se da će joj se svideti. Iz moje mašte, njoj pristaje, baš takva kapa.

Kapa je u bež boji, radjena je od čistog pamuka, a što se tiče modela, to sam ja zamislila u svojoj glavi, kao što sam već rekla, u ubedjenju da njoj pristaje baš to.

Kako joj stoji i da li sam pogodila njen ukus, videćemo.Evo kako  pristaje mojoj ćerki.





Kapa mi je nekako skroz elegantna za male damice.




Do sledećeg posta 
        Jadranka               








субота, 08. фебруар 2014.

Još jedna kapa životinjica

Htela sam da isheklam medu, a na kraju sam dobila nešto izmedju zeke i sove. Kapu sam heklala za mog srednjeg sina, bila je u najavi pogledajte ovde.

Evo kako izgleda nedovršena. 







 






Prvo sam razmišljala da je ostavim ovako, pa sam se predomislila, dodala još par detalja i dobila ovo.












Moj sin je zadovoljan.

Do sledećeg posta 
         Jadranka                  

петак, 07. фебруар 2014.

Kapa vitez

Nekoliko meseci unazad, gledam po internetu kapa-vitez. Modni hit. Da vam iskreno kažem učinilo mi se da je jako teško, da ja to ne bih umela da uradim.
Ali kako je mom bratu ovih dana bio rođendan, a on je poželeo baš tu kapu, iz ljubavi prema njemu, uspela sam. S tim što su kape koje sam ja videla na netu heklane, a ja sam svoju isplela. Heklani je jedino deo koji ide preko usta.
Ovako izgleda moja kapa vitez.












Nije me bilo nekoliko dana, da ne pomislite da sam se olenjila. E pa nisam, nego sam plela kapu na okrugle igle, pa dok sam je počela nije mi bilo ni malo lako,verujte mi. :-)

Do sledećeg posta 
      Jadranka                 








понедељак, 03. фебруар 2014.

Bros za tuniku



Prošle godine u maminom ormanu sam pronašla trudničku haljinu, kako mi je bila potrebna uzela sam je. Od te haljine mi se dopala boja, jako kvalitetan materijal, a kroj nikako. Haljinu sam suzila, i isekla na kosinu tako da sam dobila tuniku.
Ali opet mi je nekako izgledala monotono, pa sam isheklala broš.










Do sledećeg posta
       Jadranka