понедељак, 28. април 2014.

Sesirici

Evo jednog posta o mojim isheklanim šeširićima. Volim šešire, ali ih ne nosim, tek prošle godine sam naučila kako se pravilno hekla šešir, do tada sam to radila za svoju ćerku, ali amaterski.
Evo sada ćemo ići hronološki od prvog do poslednjeg.




Ovo je prvi, više liči na kapu, ali sam malo dodala na obodu, pa se stvorio šeširić.




Ponestalo zelene vunice, pa je dodata bela, da bi se produžila kapa, pa je ispao slatki šeširić.




Letnji šeširić za moju ćerku, izradjen od pamučnog konca.





Još jedan šeširić za moju devojčicu, ali iz njene mašte, mama je samo trebala da hekla, a ona je pričala šta treba da se radi. S tim što obod nisam znala da uradim, pa je ispao ovakav lepršav.





Šešir za mene, ali je prodat, iznet je na izložbu, i neko je poželeo baš njega. I kako mi pletilje kažemo, nema veze isheklacu drugi za sebe, ali nista od toga. Tako da sam ostala bez šešira.





I poslednji,koji sam uradila za male bebe, čisto da se isprobam, da vidim da li ću uspešno isheklati šešir.





Do sledećeg posta
                         Jadranka

четвртак, 24. април 2014.

Heklana haljina je gotova

Haljinu sam završila, još pre nekoliko dana, fali joj još postava, kupljena je, samo da je neko sašije. Haljinu sam završila relativno brzo, mislila sam iskreno rečeno da ću ostati do jeseni sa njom, ali nisam, prosto sam se iznenadila. Modifikovala sam je tako, što sam je stalno isprobavala, jer je to moj prvi, heklani, odevni predmet, ako ne računamo šalove, kape, rukavice, i tome slično.
Slikala sam je bez modela, a kada sašijem postavu, videćete kako mi stoji, jer sam je napravila samo za sebe.













Evo i postavu sam kupila, čisto da vidite da sam ozbiljna. :-)








Do sledećeg posta 
       Jadranka        
                          

недеља, 20. април 2014.

Srecan Vaskrs

Ove godine se poklopilo da su pravoslavni i katolički Vaskrs u jednom danu.Dragi moji,svi koji ga slavite Hristos Vaskrese.


This year coincided that the Orthodox and Catholic Easter in one day. Dear friends, all who are celebrating the Christ Vaskrese.





Do sledećeg posta 
           Jadranka       


                          

субота, 19. април 2014.

Jedna lasta ne cini prolece

Znamo koliko su laste plašljive i oprezne, s tim što razlikujemo gradsku od seoske laste, gradske laste su manje plašljive i bezazlenije od seoskih.
Čemu priče o lastama, pre dve večeri, otvorila sam ulazna vrata da udje malo svežeg vazduha unutra ,jer danima ne izlazimo iz kuće, zbog kiše koja ne prestaje. Nekoliko lasti je bilo ispred, kao da žele da naprave gnezdo, uz kišne dane, napolju je i jako hladno. Zatvorila sam vrata, a deca su uzvikivala da je lasta ušla unutra, mislila sam da se sale i nisam obracala pažnju na njihove reči. Nakon nekoliko minuta sam ipak pogledala i videla lastu, na jednoj lampi na plafonu. Deca su bila radosna, i u meni je proradila neka decja sreca, lasta se nije pomerala tokom cele noći, mirno je spavala, verovatno joj se nije izlazilo vani, jer je bilo hladno.
Čim je došlo jutro, svi ustali, lasta je počela da leti po kući, želeći da izadje vani. Otvorili smo vrata i lasta je odletela, deca su ostala tužna u nadi da će se ponovo vratiti.





Uspeli smo da je fotografišemo.

Do sledećeg posta 
       Jadranka

среда, 16. април 2014.

Konci i ja

Već sam vam pisala o svojim zalihama,imam ih i previše,još se namnožilo nakon tog posta.Znate da sam obecala da cu zaobilaziti pozamanterije u širokom luku,ali nije tako,tome jedino ne mogu da odolim.Znam i sama da nemam toliko vremena da iskoristim taj konac,ali sve se nadam biće vremena.Haljinu koju sam pominjala u jednom od prethodnih postova sam završila,još da sašijem postavu i videćete je.U medjuvremenu,tačnije juče,dok sam šetala ugledala sam u jednoj radnji gde se često obezbedjujem koncima :),jako debelu vunicu.Morala sam da je probam,jer nikada sa takvom nisam radila,produkt toga,je isheklana kapa,koju sam jako brzo završila,ali mi je otišlo 200 gr za jednu kapu,što znači da nije isplativa.Kapu sam poklonila svojoj komšinici,ali sam se pre toga slikala ,jer mi se dopada kako mi stoji.













Očekujte uskoro fotografije haljine.

Do sledećeg posta
          Jadranka
                         

понедељак, 07. април 2014.

Vikend na selu

Kada dodje do prezasićenja od svega,kuvanja,peglanja,pranja veša, sudova,čišćenja,ribanja (a često se zapitam,kada će svi sudovi biti oprani i sav veš,ali tome nema kraja),onda pobegnem na selo kod mame.
Svemu ovome,kad dodam i prvi razred koji moram prolaziti sa svojom ćerkom,onda je zaista potreban odmor.Lepo je  dva dana,da znate da necete makar kuvati,nego lepo sednete,kao gost u svojoj kuci i rucate bez ustajanja i cimanja.
Priroda na selu je božanstvena,ali sam pri polasku žurila,pa sam zaboravila fotoaparat i još po nešto pride,što mi nikako nije nedostajalo.
Kasno sam se setila da imam mobilni telefon,pa sam uslikala svega par fotografija,dugujem vam sledeci vikend,malo više fotki,da i vi vidite kako izgleda prolece u mom selu.Meni je uvek živopisno,ali sada je prelepo liči na araru :)






U dvorištu moje mame,mama ima puno cveća,obožava ga i ako ima 64 godine,i još puno dodatnih poslova cveća se nikako ne odriče,svako godišnje doba,ukrasi po neki cvet iz njene bašte.





Narcisa,ima u izobilju.Mama sama uredjuje dvorište,i nikada joj nije dosadno.




Bele rade,maslačak,kojih ima u izobilju.





Moj najmladji sin u akciji,oduševljen prirodom,nije znao šta će sa sobom,šta će pre dodirnuti,da li travu,ili zemlju,ili kucu....Krenuo je za psom,ovaj putić ispod njega su napravili psi,moji roditelji imaju tri psa.Krenuo je unatraške da ispita kuda vodi taj put.



Do sledećeg posta
           Jadranka             

недеља, 06. април 2014.

Moj prvi džemper

Moj prvi dzemper sam uradila,pre tacno tri godine,pred porodjaj sa mojim drugim sinom.Dzemper sam napravila za svoju cerku.Krenula sam sa radom,jos na pocetku trudnoce,ali nikako nisam mogla da ga zavrsim,u toj drugoj trudnoci,ja nisam bila,ja,nista mi se nije radilo,bila sam skroz lenja,jednostavno se nisam dobro osecala.Sto mi je bilo,jako strano,jer sam u prethodnoj trudnoci bila vrednija,nego inace,sto sam.Pored svega toga,ja sam želela da ispletem dzemper za svoju cerku,ali nisam znala na koji nacin da svedem rukave,pa sam se nekoliko dana ispred porodjaja zainatila,i odradila sve okativno,na svoju ruku.Ja sam bila presrecna i prezadovoljna,još srećnija sam bila,kada sam videla tada moju četvorogodišnju ćerku ,koliko je srecna.





Ovo je fotografija sa petog rodjendana,ali necete mi verovati,jos uvek ga rado nosi,nakon tri godine,obecala sam joj da cu joj isplesti,jos jedan slican,od iste vunice,jer imam nekoliko kanura u različitim bojama.



Džemper je na raskopcavanje.

Do sledećeg posta
          Jadranka
                             

четвртак, 03. април 2014.

Naručene kape za sledeću zimu

Tek što je proleće granulo,ja već imam tri poručene kape za narednu zimu,tacnije za celu porodicu.Taman sam se bila olenjila u pletenju,odnosno,živim u malom gradu,tako da u mom mestu bolje rade Kinezi,nego osobe koje izradjuju ručne radove.Malo sam se razočarala na prodajnoj izložbi za 8.mart,vrlo malo se prodalo.A ja bih želela,da spojim lepo i korisno,rekla sam sebi da cu samo izradjivati stvari za sebe i svoju porodicu,kad ono porudzbina.S tim što nije meni toliko bitan novac,koliko volim kada neko nosi odevni predmet koji sam ja izradila,tada bih ga poklonila i nepoznatoj osobi.Ja svakako volim da heklam i pletem,to je moja joga,moj smiraj na kraju dana.Sve žene koje same brinu o svemu,znaju da je na kraju dana kada se sve smiri i svi zaspu,potreban neki izduvni ventil,moj izduvni ventil,je u pravo heklanje,a i ovaj blog.Jer sam počela da ovisim i o njemu.Od te tri kape,dve su već gotove,treća čeka,jer se plete,a ja u poslednje vreme,više volim heklanje,započela sam,i brzo ću je završiti,ovih dna sam malo heklala svoju haljinu,koju ne želim da zapostavim,jer želim da bude spremna za leto.
Prva kapa,ženska,braon,uradjena po uzoru na ovu.




 

Evo braon kape.






S tim što je prethodna kapa radjena čistim,pamukom,ova braon je uradjena od vunice,ali veoma se lepo radi,i baš sam zadovoljna,ishodom.






Sledeća je uradjena kapa za bebu,po uzoru na kapu mog sina,koju više nema,jer je na putu od vrtića do kuće izgubio,i nakon pet minuta nije je bilo,nestala je,verovatno se nekom svidela.Bila sam besna,jer sam je uradila,specijalno za njega.Uvek kad pogledam fotografiju bude mi žao,i prijateljica mi se stalno smeje zbog toga.










A evo i kapice za bebu,moj mladji sin pozira.




















 

Treća je muška,crna,vitez kapa.






Kao što rekoh,započeta,i nadam se da će biti završena za vikend.






Do sledećeg posta
            Jadranka
                      

среда, 02. април 2014.

Šeširić za bebu

Nedavno sam pronasla šeširić od moje cerke,koji je dobila od rodjake kada je bila beba..Ona ga sada koristi za ćelavka(lutku),pa sam poželela da isheklam isti takav,da isprobam svoje mogućnosti.Za rad sam koristila pamučni konac,koji sam kupila  prosle zime,i koga imam još puno,od njega sam heklala ,kapu,plela šal,traku za kosu .I evo kako izgleda moj šeširić,koji čeka buduću  vlasnicu.





Evo ćelavko i meni pozira,po drugi put.








Koristila sam tecni štirak,ali verujte mi da nije baš najbolji,tako sda sam pogresila u odabiru,drugi put,bi koristila štirak u prahu.





Do sledećeg posta
               Jadranka