недеља, 20. јул 2014.

Umorna sam od svega, ali i dalje pletem

Skoro ce ponoc, a ja po obicaju ne spavam, umorna kao zgaženi pas, ali i dalje funkcionisem. Moram se posvetiti malo blogu, jer vam dugo nisam pisala, imam ideju, ali nemam želju da sednem za komp i pišem, jer je haos svuda oko mene, a znate kako kažu "Red u kući, red u glavi. " I zaista je tako, meni je totalni nered i imam osecaj da ovom renoviranju nema kraja, bez spavace sobe sam,  jeste bila mala, ali mi sada puno nedostaje, za nekoliko dana bice veca, jer je prosirujemo.
Bliži se stoti post, pa tim povodom želim da organizujem neku nagradnu igru, jer vidim da su to radile mnoge blogerke, ali o tome u narednom postu, kada tačno osmislim sta bih htela.
Šeširić, je našao svoju novu vlasnicu, kao da je za nju heklan. Ne znam da li sam to vec rekla, nije mi žao da poklanjam svoje radove ljudima koji to vole i nose, u suprotnom žalim. Devojcicina mama obožova rucne radove, tako da je sesir otisao u prave ruke.








Prsluk ovih dana, nisam dirala, evo fotke dokle sam stigla.








Ovo sto vidite, to su otvori za ruke.
Šal za moju sestricinu u izradi, mada sam ga već zavrsila, ali ga nisam fotografisala.
Šal je izradjen od pliša, pleten je na iglama broj tri.




Toliko od mene.
Do sledeceg posta
         Jadranka

петак, 11. јул 2014.

Još jedan šeširić

Nema me već nekoliko dana, nadam se da sam vam nedostajala. :-) Renoviranje i dalje u toku, tako da je internet bio u prekidu, pa sam imala više vremena za štrikanje u večernjim satima, posvetila sam se i čitanju knjiga. Inače nikada ne mogu da zaspim dok nešto ne pročitam, samo što u poslednjih godinu dana jednu knjigu čitam  po dva meseca,jer pročitam dve strane i odmah me san savlada.Dok u sam u poslednje vreme išla u krevet ranije, pa sam uspevala da pročitam više, nego obično.
Isheklala sam jedan šeširić davno obećan jednoj devojčici.





Prvo mi je moj najmladji sin ispozirao, dok šešir nije otišao u prave ruke.





Šešir je došao u prave ruke, ona je prezadovoljna.





Prsluk privodim polako kraju, i ako sam morala da ga oparam, ko radi on i greši, započela sam jedan šal, a uz njega moram i kapu. Samo da vam se pohvalim da nisam sedela skrstenih ruku.

Do sledeceg posta
     Jadranka