субота, 20. септембар 2014.

Pletenje i konci

I ako sam obecala sebi da vise necu kupovati konce, dok ne utrosim zalihe, uzalud ne mogu da odolim nikada kada vidim nesto lepo, a uz to i povoljno.Narucila sam preko neta, kod Prediva Alisa. U pitanju je akril marabu predivo.Kupila sam u crnoj i beloj boji, od crnog želim da napravim sebi jaknicu. Posto je predivo mnogo tanko, moram ga namotati u nekoliko niti, i dodati mu jos neko predivo, da bi držalo cvrstinu. To sam resila da da odradim veceras, odnosno da krenem sa motanjem.Jer od kada sam dosla iz sela nisam nista radila.




 U medjuvremenu jedna zena mi je porucila kapu, koju jos nisam odradila, ali sam zapocela, mislim da cu je u narednoj nedelji i zavrsiti. Model kape je pronasla na internetu, pa mi je poslala.





Ova fotografija je preuzeta sa interneta, a moj pocetak izgleda ovako.





Mislim da je kapa radjena iz dva dela, ako neko misli drugacije neka to ostavi u komentaru.
Za rodjendan sam dobila najlepsi poklon od svoje sedmogodisnje cerke, pola kilograma vunice u jednoj kanuri, i tamno crvenoj boji, i pride sam dobila lak za nokte.



Uz sve to osisala sam se po prvi put u životu.Eto imala sam hrabrosti da dozvolim frizerki da mi osisa moju dugogodisnju dugu kosu.



Do sledeceg posta
           Jadranka


уторак, 16. септембар 2014.

Leto u slikama

Leto na selu je proteklo brzo, a ujedno i lagano, vreme prolazi znatno sporije nego u gradu. Legne se ranije, ustane se ranije, tako da sam uvidela da mi taj sistem spavanja mnogo vise godi, nekako se osecam svežije, a i zdravije. Deca su uživala, ali su isto tako zaboravila na sva pravila gradskog ponašanja ( saobracaj, ulice, ljudi ). Mislila sam kada dodjemo kuci da ce biti pravi Indijanci, ali brzo su se navikli i vratili na stare kodekse ponasanja.




Jeli smo vrganje, to je inace moja omiljena hrana. Vrganje bih mogla jesti non stop.






Dok smo bili na selu, na Kopaoniku je održano svetsko prvenstvo u paraglajdingu. Tako da je gotovo svakodnevno nebo nad nama bilo prepuno paraglajdera, deca su se radovala, a i ja sa njima.Nase selo se nalazi ispod Kopaonika, nekoliko njih je imalo prinudni slet u selu.






Jedan od njih Francuz sleteo je u blizini nase kuce, pa su deca poželela da se fotografišu sa njim, jer su ih doživeli kao medijske ličnosti. :-)




R. se igra sa Lesikom, a ja pokusavam da ga fotografisem u novoj kapici.




Ovaj rad sam zapocela odavno, pisala sam o njemu ovde , pa sam dosla na ideju da napravim kapu,to je bilo predugacko, i tako je oostalo, letos sam to oparala, skratila do dužine, koja treba i napravila kapu za decake.





Moj S. pozira, kapicu ce nositi on i njegov brat.





Jednog dana sam iz sale napravila ovu beretku, na heklicu br. 6, bila je gotova za tili cas.



Do sledeceg posta
      Jadranka

субота, 13. септембар 2014.

Spremite se za nagradnu igru

Ovo je moj 100. post, a ujedno i moj rodjendan tim povodom obecala sam da cu organizovati jednu vrstu nagradne igre, a osvajaci nagrade bice objavljeni u narednom postu.






Nagradna igra izgleda ovako.
Potrebno je da lajkujete moju stranicu na fejsbuku Pletionica .
I da ostavite komentar na blogu ispod ovog posta.

Nagrade su:
  • Heklana ili pletene kapa po vasoj želji.
  • Traka za kosu
  • Bros











Ostavite i svoju mejl adresu u komentaru, a ja cu do 23. septembra izvuci dobitnike i kontaktirati ih.
Nagradna igra važi samo za Srbiju.

Do sledeceg posta
       Jadranka

U poslednjih mesec dana

Sada cu vam kroz fotografije opisati proteklih mesec i po dana koje sam provela sa decom na selu, zbog renoviranja.Na selu i nije bilo bas zanimljivo kako sam se nadala, a sada cu vam ispricati i zasto. Nedelju dana pre mene dvoje dece je otislo samo u selo, a pre toga u nase dvoriste je doslo jedno mace koje nije bilo bas u najboljem stanju. Kako svi volimo zivotinje, hranili smo ga svaki dan, a deci smo objasnili da ne smeju da ga diraju. Medjutim, ne lezi vraze cim bi zatvorili vrata najstarija cerka nije ispustala mace iz ruku. Kada sam otisla na selo, cerka je sva bila u pecatima, srednji sin je imao nekoliko, dok je manji kasnije dobio dva. Lekar je ustanovio da to gljivice, koje zivotinje prenose na ljude.Lecenje od cetiri do sest nedelja, sto nije ni malo malo. Kupanje ujutro i uvece, mazanje alkoholom, zatim jodom, pa kremom protiv gljivica, uz to menjanje posteljine, peskira i vesa, dva puta dnevno.Ostajala sam po dva sata dok sredim sva tri deteta. Posle sam cula da su svi koji su imali kontakt sa macetom dobili isto.
Tako da nisam bila u toku sta se desavalo sa mojim blogom, a i ostalim blogerkama koje verno pratim, cim sam dosla kuci brže bolje sam procitala sta ima novo.
Dok pisem ovaj post mogu vam samo reci da sam pod temperaturom, lomi me virus i da cu skratiti pricu, ali cu podeliti ono sto sam napravila dok sam bila na selu.







 Šal sam vam pominjala u prethodnom postu,pa sam u selu zavrsila i kapu, ali sam je poklonila rodjaku iz Irske za njegove devojcice, pa sam morala isheklati još jednu istu.




Moja L.i njena Tota.









I ova sovica je bila obecana jednoj devojcici, ali je i ona otisla za Irsku, pa sam morala slicnu odraditi, jer nisam imala dovoljno konca.








 Sve kapice su izradjene od kvalitetnog plisa.
Zavrsila sam jos jednu belu kapu, ali je nisam uslikala,bice u narednim postovima, a zapocela sam prekrivac za krevet mojoj kcerki, jer ce u skoro dobiti svoju sobu.




Prsluk nisam pipala,jer mi je mama predložila da napravim prekrivac za krevet, pa sam još u dilemi sta da radim.
Toliko za veceras, docicu u brzo jer imam još puno toga da podelim sa vama.

Do sledeceg posta 
     Jadranka