субота, 23. мај 2015.

Velike i male ruke heklaju

Već mesecima moja osmogodišnja ćerka hekla naučila je bod u bod, mada zna i poluvisoki stubić u uporno hekla.
Tako uveče kada uspavamo braću nas dve se posvećujemo heklanju.


Vrlo često ima želje da joj heklam za njene barbike, pa sam je ja tokom novogodišnjih praznika iznenadila garderobom za njene lutke.
Nova godina je prošla odavno, ali eto nisam našla zashodno da pišem o tome.



Ovo je deo garderobice koju sam uslikala.



Do sledećeg posta
Jadranka

понедељак, 18. мај 2015.

Hello may



 Maj je već došao i gotovo prošao, prolaze dani, meseci godine, i sve prolazi, sve se menja. U tom tutnjanju vremenskih prilika i neprilika menjamo se i mi, misleći da je sve prošlo pored nas da nas nije ni dohvatilo. Ali nažalost nije tako postajemo zreliji, odgovorniji, a ujedno i starimo. gubi se polako ono dete u nama koje je koliko juče htelo da se igra, sa svim i svačim u svojoj okolini. Meni je u pravo naišao neki takav period gde otkrivam da sam nekim delom izgubila ono malo u sebi, ali sve dodje i prodje, idemo napred, jer nazad nema, da ima svi bi se rado vraćali u periode kada su bili najsrećniji, ili pak nesrećni pa da isprave ono što nije bilo dovoljno dobro za njih.
Ja sam se potrudila da u ovom mesecu uradim nešto pozitivno, kako bi mi misli bile pozitivnije sredila sam svoje  i decje ormane, a malo sam se pozabavila i svojim zalihama vunice.






Smestila sam je jednim delom u deo koji je predvidjen za posteljinu, ali vunica mi je draža.





U mesecu maju sam otišla i na mesto gde sam kao dete sa svojim prijateljima stalno palila logorsku vatru.
Mnogo sam srećna zbog toga, jer je prošlo petnaest godina od kada nisam posetila to mesto.


Moja ćerka je nacrtala svoje proleće i okačila na vrtešku.
Do sledećeg posta
Jadranka



субота, 16. мај 2015.

Kud god kreneš ti igle ponesi

Prvo da vam se izvinim zbog nepisanja, nekako ništa ne stižem, malo sunca, manjak vremena, obuzeta decom i kucom, a i raspoloženje mi baš nije na ruku.
U poslednje vreme ne stižem puno da pletem, a i nemam volje, jer deca provedu više vremena vani nego unutra. Valjda je to i normalno, zima je dugo trajala, pa nam je svima dosadila kuća, svi smo poželeli malo širine i prostora. I ako ne stižem kući da pletem, primetila sam kod sebe da kad god krenem u neku posetu, ja stavim igle i neophodan pribor u torbu, dok sedim i pričam, da ne gubim vreme. Jer vreme je novac.



Ovo je moj novi kardigan, onako tanani, koji sam gotovo zavrsila, ali rukave nikako da sednem i odradim, jedan sa m zavrsila sinoc, nadam se da ce i drugi biti gotov u ponedeljak.
Što se tiče mog cveća, polako cveta jedno za drugim, godišnja doba se smenjuju brzinom svetlosti, da ne mogu da u očim kako vreme u stvari brzo leti.



 Jedan prekrasan maslačak iz mog dvorišta.



Jedno od mojih omiljenih, već je uvenulo, kratko traje, ali je predivno.


Moj kameni cvet je procvetao, ove godine imam dva, jer ga svake godine u jesen izvadim iz saksije i razdelim lukovice, i tako proizvedem više njih.

Do sledećeg posta
   Jadranka