Gotovo tri godine su prosle, moj nezavrseni bolero stoji, napisala sam i post o njemu , ali u ovoj godini dosao je red na njega, nisam rasparala ni jednu kapu koju sam htela, one su vec poklonjene, meni dragim osobama, jedna je otisla kod mame, adruga kod bratanice.
Ma koliko uporedjivala sa ostalim vunicama ni jedna nije odgovarala, potraga za istom vunom je bila uzaludna, ali ipak sam se snasla.
Bolero je bio sav spojen, usiven, falio je jos jedan ruk. Uradila sam sledece, odsila vec usiveni rukav i tim koncem zavrsila bolero, samo mi je toliko trebalo, a usila sam drugim crnim koncem, jer to se i ne vidi.
Jedna fotka na snegu.
Evo tako izgleda moj bolero.Sto je najbitnije jako je toplo u njemu, i zadovoljna sam njime, jer je moj prvi, pleteni bolero.
Do sledeceg posta
Jadranka
Ma koliko uporedjivala sa ostalim vunicama ni jedna nije odgovarala, potraga za istom vunom je bila uzaludna, ali ipak sam se snasla.
Bolero je bio sav spojen, usiven, falio je jos jedan ruk. Uradila sam sledece, odsila vec usiveni rukav i tim koncem zavrsila bolero, samo mi je toliko trebalo, a usila sam drugim crnim koncem, jer to se i ne vidi.
Jedna fotka na snegu.
Evo tako izgleda moj bolero.Sto je najbitnije jako je toplo u njemu, i zadovoljna sam njime, jer je moj prvi, pleteni bolero.
Do sledeceg posta
Jadranka
Нема коментара:
Постави коментар