петак, 06. јун 2014.

Svasta nesto

Ovaj post je pripremljen, kao i prethodni nekoliko dana ranije, ali nije zavrsen, pa evo u pravo sada u ove sitne sate, ga prepravljam. Sta cu kada jedino sada mogu malo da se posvetim sebi. Kao sto sam vec pomenula u prethodnom postu,kod nas se desilo iznenadno renoviranje i malo prosirenje zivotnog prostora. Samim tim, masina za sudove mi je trenutno izbacena, pa po ceo dan perem sudove, mada i kada je u funkciji ,pola tih sudova perem rucno, ali sto je mnogo mnogo je, nas je petoro, mala deca, koja dnevno uzmu po nekoliko casa...
I sada u ove sitne sate ja procitam blogove koje volim i pratim, i nesto svoje podelim sa vama.
Evo nekoliko fotografija.







Kardigan potopljen u blagoj sapunici, i ceka pranje, jer svako pletivo se slozi nakon sto se opere, ali rucno i bez naglih pokreta.





Cedjenje u kadi, tako je stajao celu noc, dok se nije dobro iscedio, pa sam ga na kraju stavila, na sto, a ispod njega frotir da se ne bi razvukao na zici.






Pocetak jednog novog rada, to je od pre desetak dana, jer danima nista ne radim, jer nemam ni vremena ni volje, ali bice.





Ovde sam pozelela da uradim neku saru, onako iz svoje glave, da malo razbijem monotoniju, jer jos uvek radim jednostavne stvari. Toliko vunice sam imala da sam to spojila u jednu kapu, koja ce biti za jednog od mojih sinova.









Evo i mojih malih, pomocnika, pekara, obozavaju da mese, ovaj put sam ih pustila, odusevljenje je bilo ogromno.

Do sledeceg posta
      Jadranka