Danas sam rešila nakon praznika da očistim kuću. Pored dece to izgleda neizvodljivo, i zato ja to stalno odlažem, uradim ono što je neophodno, a detaljno čišćenje prolongiram. Inače sam bila perfekcionista i volim kada čistim da to uradim sve detaljno. Vremenom stvari se menjaju, kao i mi,to sam mogla nekada kada sam bila sama, pa i kada sam imala jedno dete, a sada kada ih je troje, malo teže, može, ali uz nerviranje. Ja sam odlučila da malo pričuvam svoje živce, što znači ne raditi u prisustvu dece generalno sređivanje kuće.
Devojčica je malo veća, što znači da već ima razumevanja, srednji sin je otišao u vrtić, a najkritičniji jednogodišnji sin je tu. Rešila sam problem tako što sam ga uspavala, i požurila srediti što se srediti može dok spava. :-)Skinula sam zavese, oprala prozore, istuširala cveće, kad u najvećem neredu moje dete se probudilo, odmah mi je prevrnuo fikus(srećom nije ga oštetio, samo je prosuo zemlju, koju je brzinom svetlosti strpao u usta). Napravio mi je dodatni posao, kupljenje zemlje i kamenčića, ponovno usisavanje, ali pre svega toga ispiranje usta. Odmah je nastala nervoza, malo sam smirila sebe i završavala što sam započela, jer se već bližio dolazak drugog deteta iz vrtića. Kada se udruže, e onda je to baš pravi dar-mar.
Na kraju se moje čišnjenje svelo na to da sam: oprala prozore, zavese, istuširala cveće, obrisala police od prašine, usisala. Nisam raskitila jelku, kao što sam planirala, Božić nisam isterala, nastaviću ja sutra gde sam stala.
Ovaj fikus sam dobila na poklon od svoje majke pre pet godina, bio je mali i gotovo na izdisaju, čim sam ga donela svojoj kući, odmah je počeo da napreduje, i smem slobodno reći da ga volim najviše od svog cveća. Kada bih morala da izbacim cveće, samo njega bih ostavila, a inače jako volim cveća. To se probudilo kod mene, odmah nakon udaje, dok pre toga nisam baš marila za cvećem. Negde sam pročitala da ljubav prema cveću, ili je nasledna(moja majka ima puno cveća i obožava ga) i jedino kada čovek sazri može da se brine o cveću. Danas sam ga oprala, tako da je zablistao u punom sjaju.
Imam jednu fotografiju fikusa, kada je došao u moj dom ,čim je pronadjem podeliću je sa vama.
Pored fikusa je drecena, koju sam dobila na poklon od moje snajke za 8. mart, pre pet godina, i ona mi je jako draga, bila je mala, pa je porasla prestigla je fikus, njoj inače prija tuširanje, pa je sada srećna i zadovoljna. :-)
Malo prostora, a previše cveća, što se mene tiče meni nikad nije dosta.
Danas sam malo sredila i kompjuterski sto. I Dragujici sam našla novo mesto u svom domu.
Pre par meseci je otpalo nekoliko grančica, pa sam ih zasadila u malu saksiju.
Malo sam uredila i ovaj kutak.
Tu je i moj anđelčić i svećnjak.
Moji bodljikavi ljubimci ,na polici daleko od dece, visoko.
Slike od bodljikavih ljubimaca su od prošle godine, oni su malo porasli.
Dosta toga sam ja uradila danas, a sutra ću završiti, jer me čeka još puno toga.
Do sledećeg posta
Jadranka
Devojčica je malo veća, što znači da već ima razumevanja, srednji sin je otišao u vrtić, a najkritičniji jednogodišnji sin je tu. Rešila sam problem tako što sam ga uspavala, i požurila srediti što se srediti može dok spava. :-)Skinula sam zavese, oprala prozore, istuširala cveće, kad u najvećem neredu moje dete se probudilo, odmah mi je prevrnuo fikus(srećom nije ga oštetio, samo je prosuo zemlju, koju je brzinom svetlosti strpao u usta). Napravio mi je dodatni posao, kupljenje zemlje i kamenčića, ponovno usisavanje, ali pre svega toga ispiranje usta. Odmah je nastala nervoza, malo sam smirila sebe i završavala što sam započela, jer se već bližio dolazak drugog deteta iz vrtića. Kada se udruže, e onda je to baš pravi dar-mar.
Na kraju se moje čišnjenje svelo na to da sam: oprala prozore, zavese, istuširala cveće, obrisala police od prašine, usisala. Nisam raskitila jelku, kao što sam planirala, Božić nisam isterala, nastaviću ja sutra gde sam stala.
Ovaj fikus sam dobila na poklon od svoje majke pre pet godina, bio je mali i gotovo na izdisaju, čim sam ga donela svojoj kući, odmah je počeo da napreduje, i smem slobodno reći da ga volim najviše od svog cveća. Kada bih morala da izbacim cveće, samo njega bih ostavila, a inače jako volim cveća. To se probudilo kod mene, odmah nakon udaje, dok pre toga nisam baš marila za cvećem. Negde sam pročitala da ljubav prema cveću, ili je nasledna(moja majka ima puno cveća i obožava ga) i jedino kada čovek sazri može da se brine o cveću. Danas sam ga oprala, tako da je zablistao u punom sjaju.
Imam jednu fotografiju fikusa, kada je došao u moj dom ,čim je pronadjem podeliću je sa vama.
Malo prostora, a previše cveća, što se mene tiče meni nikad nije dosta.
Danas sam malo sredila i kompjuterski sto. I Dragujici sam našla novo mesto u svom domu.
Pre par meseci je otpalo nekoliko grančica, pa sam ih zasadila u malu saksiju.
Malo sam uredila i ovaj kutak.
Tu je i moj anđelčić i svećnjak.
Moji bodljikavi ljubimci ,na polici daleko od dece, visoko.
Slike od bodljikavih ljubimaca su od prošle godine, oni su malo porasli.
Dosta toga sam ja uradila danas, a sutra ću završiti, jer me čeka još puno toga.
Do sledećeg posta
Jadranka
Нема коментара:
Постави коментар