Maj je već došao i gotovo prošao, prolaze dani, meseci godine, i sve prolazi, sve se menja. U tom tutnjanju vremenskih prilika i neprilika menjamo se i mi, misleći da je sve prošlo pored nas da nas nije ni dohvatilo. Ali nažalost nije tako postajemo zreliji, odgovorniji, a ujedno i starimo. gubi se polako ono dete u nama koje je koliko juče htelo da se igra, sa svim i svačim u svojoj okolini. Meni je u pravo naišao neki takav period gde otkrivam da sam nekim delom izgubila ono malo u sebi, ali sve dodje i prodje, idemo napred, jer nazad nema, da ima svi bi se rado vraćali u periode kada su bili najsrećniji, ili pak nesrećni pa da isprave ono što nije bilo dovoljno dobro za njih.
Ja sam se potrudila da u ovom mesecu uradim nešto pozitivno, kako bi mi misli bile pozitivnije sredila sam svoje i decje ormane, a malo sam se pozabavila i svojim zalihama vunice.
Smestila sam je jednim delom u deo koji je predvidjen za posteljinu, ali vunica mi je draža.
U mesecu maju sam otišla i na mesto gde sam kao dete sa svojim prijateljima stalno palila logorsku vatru.
Mnogo sam srećna zbog toga, jer je prošlo petnaest godina od kada nisam posetila to mesto.
Moja ćerka je nacrtala svoje proleće i okačila na vrtešku.
Do sledećeg posta
Jadranka
Нема коментара:
Постави коментар