Umorna sam od svega, ali i dalje pletem

Skoro ce ponoc, a ja po obicaju ne spavam, umorna kao zgaženi pas, ali i dalje funkcionisem. Moram se posvetiti malo blogu, jer vam dugo nisam pisala, imam ideju, ali nemam želju da sednem za komp i pišem, jer je haos svuda oko mene, a znate kako kažu "Red u kući, red u glavi. " I zaista je tako, meni je totalni nered i imam osecaj da ovom renoviranju nema kraja, bez spavace sobe sam,  jeste bila mala, ali mi sada puno nedostaje, za nekoliko dana bice veca, jer je prosirujemo.
Bliži se stoti post, pa tim povodom želim da organizujem neku nagradnu igru, jer vidim da su to radile mnoge blogerke, ali o tome u narednom postu, kada tačno osmislim sta bih htela.
Šeširić, je našao svoju novu vlasnicu, kao da je za nju heklan. Ne znam da li sam to vec rekla, nije mi žao da poklanjam svoje radove ljudima koji to vole i nose, u suprotnom žalim. Devojcicina mama obožova rucne radove, tako da je sesir otisao u prave ruke.

Prsluk ovih dana, nisam dirala, evo fotke dokle sam stigla.

Ovo sto vidite, to su otvori za ruke.
Šal za moju sestricinu u izradi, mada sam ga već zavrsila, ali ga nisam fotografisala.
Šal je izradjen od pliša, pleten je na iglama broj tri.

Toliko od mene.
Do sledeceg posta
         Jadranka

Još jedan šeširić

Nema me već nekoliko dana, nadam se da sam vam nedostajala. :-) Renoviranje i dalje u toku, tako da je internet bio u prekidu, pa sam imala više vremena za štrikanje u večernjim satima, posvetila sam se i čitanju knjiga. Inače nikada ne mogu da zaspim dok nešto ne pročitam, samo što u poslednjih godinu dana jednu knjigu čitam  po dva meseca,jer pročitam dve strane i odmah me san savlada.Dok u sam u poslednje vreme išla u krevet ranije, pa sam uspevala da pročitam više, nego obično.
Isheklala sam jedan šeširić davno obećan jednoj devojčici.

Prvo mi je moj najmladji sin ispozirao, dok šešir nije otišao u prave ruke.

Šešir je došao u prave ruke, ona je prezadovoljna.

Prsluk privodim polako kraju, i ako sam morala da ga oparam, ko radi on i greši, započela sam jedan šal, a uz njega moram i kapu. Samo da vam se pohvalim da nisam sedela skrstenih ruku.

Do sledeceg posta
     Jadranka

Cvece,heklanje i životinje

Proslo je puno vremena od kako" Nisam nista radila u ruke", sto bi rekao nas narod.Pa mi se dosadilo vise, tražeci inspiraciju citajuci druge blogove, dosla sam na ideju da isheklam jedan prsluk,isti je kao i taj, samo sto su boje drugacije, ali sareno je sareno.Odusevila sam njim,vremena ce trebati dosta, na kraju krajeva, sve sto se zapocne, to se i zavrsi, mada istina je da imam dva nezavrsena rada.I to jedan heklani prekrivac ili prostirka, sta ce od toga biti videcemo.I kapa za mog muža, jednu je dobio, a sada hoce neku tanju. Svima pogodim kapu, a njemu sam parala nekoliko puta dok nisam pogodila, tako je i sa ovom, opet cu se koristiti naradnom izrekom, "Nema za Marka kapa".
Evo kako izgleda prethodna kapa za mog supruga.

Da se vratimo sadašnjem projektu.

Svi konci koje koristim, i koje cu koristiti, prsluk se radi u krug, bice to jedan ogroman krug.

A ja tek dovde stigla.

Meni se dopada, nadam se dacu ovog puta uraditi nesto, jako lepo.
Ovih dana sam još naheklavala neke cvetice na komsinicine stvari koje je upropastila farbom za kosu.To me je podstaklo da krenem sa novim radom, jer kako znate olenjila sam se zbog renoviranja kuce.

Ja ne bih bila ja da vam sve to ne bi uslikala ili docarala fotografijom.


A moje dvorište, pa tu se cvece polako rascvetava, razne životinjice se mogu videti, proslog puta ste videli žabu, a sada ostatak, mojih stanara.

Pužici njih ima na sve strane, svake godine su po cvecu, pa ih moja kcerka sa svojom drugaricom stalno prikuplja, jednom je tu koficu unela u kucu, pa su se u toku noci razbežali na sve strane.

Kornjaca, deca su se odusevila, kada su je videla, cak smo i smuka vidli pre neki dan, ali njega nisam uslikala,jer mi je grozan i ljigav, a i plasim ga se.

Pcelica je došla da nabere meda.

Sve ono sto je bilo u pupoljicima, rascvetalo se. Mislim od prethodnog posta.

Nasa maca, ona ima i prinovu, jednu slatku curicu, koju su deca danas otkrila, i ceo dan je bila u kuci, cak je moja cerka rekla da joj je velika macka zahvalila, jer joj je pricuvala dete.

Ona tako slatko spava i prede.

Mali cici(grebucka) u mom zagrljaju.

Do sledeceg posta
              
           Jadranka

Svasta nesto

Ovaj post je pripremljen, kao i prethodni nekoliko dana ranije, ali nije zavrsen, pa evo u pravo sada u ove sitne sate, ga prepravljam. Sta cu kada jedino sada mogu malo da se posvetim sebi. Kao sto sam vec pomenula u prethodnom postu,kod nas se desilo iznenadno renoviranje i malo prosirenje zivotnog prostora. Samim tim, masina za sudove mi je trenutno izbacena, pa po ceo dan perem sudove, mada i kada je u funkciji ,pola tih sudova perem rucno, ali sto je mnogo mnogo je, nas je petoro, mala deca, koja dnevno uzmu po nekoliko casa...
I sada u ove sitne sate ja procitam blogove koje volim i pratim, i nesto svoje podelim sa vama.
Evo nekoliko fotografija.

Kardigan potopljen u blagoj sapunici, i ceka pranje, jer svako pletivo se slozi nakon sto se opere, ali rucno i bez naglih pokreta.

Cedjenje u kadi, tako je stajao celu noc, dok se nije dobro iscedio, pa sam ga na kraju stavila, na sto, a ispod njega frotir da se ne bi razvukao na zici.

Pocetak jednog novog rada, to je od pre desetak dana, jer danima nista ne radim, jer nemam ni vremena ni volje, ali bice.

Ovde sam pozelela da uradim neku saru, onako iz svoje glave, da malo razbijem monotoniju, jer jos uvek radim jednostavne stvari. Toliko vunice sam imala da sam to spojila u jednu kapu, koja ce biti za jednog od mojih sinova.

Evo i mojih malih, pomocnika, pekara, obozavaju da mese, ovaj put sam ih pustila, odusevljenje je bilo ogromno.

Do sledeceg posta
      Jadranka

Moja bašta moja mašta

Kod mene se desilo iznenadno renoviranje. Tako da ovaj post pisem vec deset dana, mislim napisem dva reda, pa sacuvam, nadajuci se da cu ga uvece zavrsiti, pa sutradan opet brisi, pa iz pocetka, i tako u nedogled.
Nemam ni sad neku inspiraciju, ali ocistila sam prasinu oko sebe, pa se samim tim lakse dise, i odmah je i raspolozenje bolje. Tako da cu pokusati da zavrsim ili napisem ovaj post do kraja, fotki imam dosta, sve u svemu radi se o mojoj, maloj basti, imala bih i vecu, ali nemam uslove, pa se moram zadovoljiti postojecom ,mada je svake godine po malo prosirujem.
Prvo cu krenuti, kako je to izgledalo u novembru mesecu, kada smo deca i ja sproveli radnu akciju, pocupali suve biljke i pokupili suvo lisce, jer pored imamo ogromnu topolu.

Pored cisnjenja, okopala sam visegodisnje biljke i zasadila seme Lepe Kate, koje mi je ostalo od prethodne godine, i verujte uspelo je, zima je bila blaga i pogodna za njen razvoj. Preko toga imali smo trulih jabuka, koje sam isitnila i napravila prirodno djubrivo.

Ovo sto svetluca u mraku je moj most pored koga zivim, ali je fotografisano bez blica, pa se nista ne vidi, samo se nazire.

A sada moje bilke izgledaju zivopisnije, evo pogledajte.

Ovde možete videti, kako je iz semena iznad zemlje izbila biljka.

Dve žabe koje su se ne znam kako nasle ispred moje kuce.

Kao što možete videti,jedna biljkaje procvetala, ostale su u pupoljcima, svakog dana napreduju. Imam još puno praznih saksija, koje treba napuniti.

A uz cvece ide i Zvoncica, moja cerka.

Do sledeceg posta

                      Jadranka