среда, 25. март 2015.

Pletenje i paranje

Kako godine prolaze, menjamo se i mi, sve ono sto smo nekad voleli, prestajemo da volimo ili volimo manje. Nekada nisam volela proleće i ako je proleće godišnje doba kada se sve budi, čak se i puno ljubavi dešava u proleće, kod mene nije bilo tako uvek sam bila pospana i to mi je jako smetalo, čak i sto se tiče oblačenja uvek je bilo nešto izmedju da nisam znala kako ću.




 Tri godine unazad kod mene se nešto promenilo, počela sam iskreno da uživam u proleću i svim čarima koje nam ono donosi, a najviše u cveću i zelenilu koje nas okružuje sa svih strana. Ovo su prvi vesnici proleća , moja ćerka ih je pronašla ljubičice i maslačak.

Kao što rekoh u prethodnom postu, trenutno sebi pletem džemper, hoću reći pri kraju sam, tako da će te ga uskoro videti.


Moj džemper će od prilike izgledati ovako stim što nisam našla ovakve trake za rad, već sam sama nešto iskombinovala.

Radove koje sam započela ove godine sam ubrzo i oparala.
Planirano, ali nezavršeno.



Ovaj konac sam kupila pre dva meseca, svideo mi se zbog srme a imalo ga je svega 40gr, tako da sam započela kapu i oparala je jer nije bilo dovoljno vunice, biće za neku malu kapicu.



Od ovog divnog konca sam počela plesti jedan šal, ali nije me zaintrigirao šal, već mustra bod krila, želela sam videti da li ja to umem da odradim, kada sam videla da  mi ide od ruke, oparala sam ga.



Prelep konac sa šljokicama baš po mom ukusu, ali tamo gde sam ga poručila bilo ga je svega 50 gr, inače je tanak, pa zato ima dobru dužinu. Spojila sam ga sa teget pamukom želeći da dobijem maramu, ali sam pred kraj marame uvidela da neću imati dovoljno konca, pa sam i to oparala.



Ovo je deo prediva kojim pletem svoj džemper.
Do sledećeg posta
  Jadranka