Sovica za mog sina

                                            Improvizovana sovica

     Sovicu o kojoj ću vam pisati u ovom postu sam napravila tačno pre godinu dana za svoje drugo dete (sada dvoipogodišnjeg),tada sam prvi put radila ovakvu vrstu kape.Kapa je odrađena od čiste runske vune,mislila sam da će ga bockati,ali kada su zimske igre bile na vidiku nije ni primetio malo bockanje. :)

Moj maneken pozira.  

 

.

Ali,pošto je moj sin pre mesec dana krenuo u vrtić,jedno jutro se pobunio da neće ići,morala sam na brzinu napraviti sovicu,kako bih i ona krenula sa njim .Kada je sova završena ,moj sin je bio oduševljen,sada želi nositi kapu,čak i kada je toplo :)
Sada je kapica dobila novi oblik i izgleda upravo ovako

Do sledećeg posta
             Jadranka
                   

Jesen u mom sokaku

                     

 

U ovom postu ću vam prikazati fotografije nekih od  mojih radova.

Uz to što smo se lepo proveli na selu, uživajući u jesenjim bojama, mirisima i zvucima, napravili smo par lepih fotografija.    

To da li su lepe ostavljam vama da komentarisete. ;) :))))

            

 

   

  

Dok sam ja fotografisala, moja bratanica sa velikim uživanjem pozirala, deca su se lepo zabavljala, ubirajući jesenje plodove, valjajući se po suvom lišću u raznim bojama, koje je smo slikarka jesen mogla da napravi.

 

 

 

 Ovo je lizeza ili ogrtač, koji sam napravila za sebe uz pomoć knjige "Pletenje" Vanda Bonando, knjigu sam kupila na poznatom sajtu Limundo, za male pare.:)

 

 

 Ovo je bila traka za kosu, koja je  prevelika, pa sam je iskoristila za okovratnik, tako što sam dodala dugme-magnet.

 

 

 Od ove kape sam želela napraviti, zapravo šešir, pa mi se učinilo da je konac pretanak za to, pa sam odustala. Bila sam neiskusna, a sada sam malo iskusnija, pa znam da se šeširi mogu štirkati.:)

 

Ima toga još puno,ali da vas ne preplavim odjednom,sa gomilom kapa,kao svoju kuću.:)

Pozdravljam vas do sledećeg posta 

         Jadranka                                         

                        

Pristigao konac

 Upravo mi je stigao pamuk, koji sam naručila putem neta i od kog planiram da ispletem šal, za bratanicu od mog muža, kao rodjendanski poklon. Devojka je želela upravo to.

 

Šal očekujte,već za neki dan. A ja bolje da ne prolazim pored pozamenterija, jer nikada ne mogu da odolim, a da ne kupim nešto, tu se uvek, ali baš uvek nadje nešto za mene. Tako i jutros nisam odolela, pa sam kupila tri kanure od po 100 gr, one izgledaju ovako.

 

 I ako sam pretrpana sa raznim vunicama, koncima, meni nikad nije dosta. Kada je budem sortirala fotografisaću, pa ćete moći da vidite.

Do sledećeg posta

               Jadranka

                               

        

Kineska radnja

                                          

Made in China

Živim u Raški, u malom gradu u jugo-zapadnom delu Srbije. Stanovništvo u Raški bavi se pretežno trgovinom,tekstilnom industrijom, rudarstvom,stočarstvom, poljoprivredom itd. Sve u svemu Raška nema igralište namenjeno deci, ali zato ima tri ogromne kineske radnje ,koje mame decu. Ja ih zaobilazim u širokom luku,jer ne podnosim taj"miris" koji krasi sve kineske radnje.

Ali ne lezi vraže,jednog dana dana u šetnji sa decom,srednje dete je utrcalo u kinesku radnju, naravno usla sam za njim,i za oko mi je zapala majica,nisam mogla da odolim, a da je makar ne pogledam, prvenstveno sastav (100% pamuk),jer gotovo da samo nosim pamučne stvari, ali uzalud majica jeste odgovarala mojim normama, ali bila je pocepana. Izasla sam iz radnje, i razmisljala šta bih mogla da uradim da je sredim, nakon pola sata, dosla sam na ideju da bih na nju mogla staviti svoj lični pečat. Vraćam se u radnju, uzimam majicu, i zbog te male poderotine majicu spustim sa 500 RSD na 15O RSD.

Prvo sam zakrpila malu poderotinu ručno naravno.

                                

 

Zatim sam isheklala cvetić lureks koncom i našila nekoliko šljokica po obodu i mjica je već nosiva.

Majica koja košta 150 RSD,je lepo iznošena dva leta,a može još puno da se nosi,pored toga laka je i za održavanje.Majica izgleda ovako

 

 

 
 Ovaj mali prstic, sto vam pokayuje cvetic je od mog najmladjeg sina, privukle su mu paznju sljokice, pa nije mogao da odoli, ada ne ispita svojim prsticima.

 Do sledećeg posta

         Jadranka

   

 

 

 

 

 

 

                          

                                             

                                

Kapica je gotova

    Prvo sam napravila pompon,uz pomoć  youtuba,jer do sada nisam pravila pompone,mislila sam da je to nesto tesko,ali sam shvatila da je veoma lako i jednostavno.

I na kraju,kapa je gotova,ali sam je uslikala bez manekena,jer se moj maneken uspavao.

 


Moj sin se probudio,i odusevio se svojom novom kapicom,pogledajte.

U jutarnjem sam izdanju,u pizamici i malo mi curi nosic,ali sam prirodan. :)

  Do sledećeg posta 
            Jadranka
                           

Heklana kapa za mog najmladjeg sina

                Šta radim danas,teško pitanje koje sam postavila sebi.Danas sam ceo dan u nekoj jurnjavi,dan mi je protekao veoma brzo.Od moje troje dece, jedno sam odvela u vrtic u 8 h,zatim se vratila kuci ,spremala dorucak za ostale clanove,kao i sve mi žene.Nakon toga kućne obaveze,sastanak sa ženama iz mog udruženja "Devojke iz Raške",o tome ću vam pisati u nekom od narednih postova..

Zatim odvodjenje najstarije devojčice u školu,jer je prvak,još uvek je nisam osamostalila,uzimanje srednjeg sina iz vrtica.Ali ipak sam nasla vremena da zapocnem heklati kapu za mog najmladjeg jednogodišnjeg sina.
Kapa izgleda ovako,još uvek nije završena,ali biće večeras  očekujte mog manekena u svojoj prvoj heklanoj kapi.

                                             

Do sledećeg posta
             Jadranka