U ovoj i prethodnoj godini naparavila sam dosta belih kapa i još po nekih stvarčica.
Bela kapa, sa narandžastim detaljima za moju komšinicu.Kapu sam joj odradila jos prosle godine, pa se pokupila od pranja, pa sam je oparala i ukrasila narandzastom bojom.
Baby popkice, za jednu princezu.
Kapa kao pahuljica, uz nju sam uradila i šal, videti ovde.
Mrežaste kapice za bebe i odrasle.
Cvetići.
Šal i kapa.
Bela kapa, za moju drugaricu.
Mojoj drugarici, lepo stoji, i što je najbitnije da je zadovoljna.
Ovu kapu sam uradila po narudžbini u beloj i crnoj boji.Moja ćerka mi pozira.To je bilo pre nekoliko godina.
Ovu kapu sam odradila za sebe, ali je bila na nekoj izložbi kod moje prijateljice i prodana je.
Kapica za mog srednjeg sina.
Do sledećeg posta
Jadranka
Lutajući internetom, došla sam na ideju da napravim ukrasnu teglu, konkretno meni je bila potrebna za dugmiće. Dugmića imam puno, raznoraznih posudica puno, ali nisam našla posudu adekvatne veličine za svoje dugmiće. :-)I tako reših da od najobičnije tegle napravim posudu za svoje dugmiće. Jednostavna je, ali meni mnogo lepa.
Moja ukrasna knjiga stoji na knjizi,za koju sam ja izradila korice.
Do sledećeg posta
Jadranka
Bela kapa za moju dragu drugaricu i prijateljicu sa fakulteta.
Do sledećeg posta
Jadranka
Danas sam rešila nakon praznika da očistim kuću. Pored dece to izgleda neizvodljivo, i zato ja to stalno odlažem, uradim ono što je neophodno, a detaljno čišćenje prolongiram. Inače sam bila perfekcionista i volim kada čistim da to uradim sve detaljno. Vremenom stvari se menjaju, kao i mi,to sam mogla nekada kada sam bila sama, pa i kada sam imala jedno dete, a sada kada ih je troje, malo teže, može, ali uz nerviranje. Ja sam odlučila da malo pričuvam svoje živce, što znači ne raditi u prisustvu dece generalno sređivanje kuće.
Devojčica je malo veća, što znači da već ima razumevanja, srednji sin je otišao u vrtić, a najkritičniji jednogodišnji sin je tu. Rešila sam problem tako što sam ga uspavala, i požurila srediti što se srediti može dok spava. :-)Skinula sam zavese, oprala prozore, istuširala cveće, kad u najvećem neredu moje dete se probudilo, odmah mi je prevrnuo fikus(srećom nije ga oštetio, samo je prosuo zemlju, koju je brzinom svetlosti strpao u usta). Napravio mi je dodatni posao, kupljenje zemlje i kamenčića, ponovno usisavanje, ali pre svega toga ispiranje usta. Odmah je nastala nervoza, malo sam smirila sebe i završavala što sam započela, jer se već bližio dolazak drugog deteta iz vrtića. Kada se udruže, e onda je to baš pravi dar-mar.
Na kraju se moje čišnjenje svelo na to da sam: oprala prozore, zavese, istuširala cveće, obrisala police od prašine, usisala. Nisam raskitila jelku, kao što sam planirala, Božić nisam isterala, nastaviću ja sutra gde sam stala.
Ovaj fikus sam dobila na poklon od svoje majke pre pet godina, bio je mali i gotovo na izdisaju, čim sam ga donela svojoj kući, odmah je počeo da napreduje, i smem slobodno reći da ga volim najviše od svog cveća. Kada bih morala da izbacim cveće, samo njega bih ostavila, a inače jako volim cveća. To se probudilo kod mene, odmah nakon udaje, dok pre toga nisam baš marila za cvećem. Negde sam pročitala da ljubav prema cveću, ili je nasledna(moja majka ima puno cveća i obožava ga) i jedino kada čovek sazri može da se brine o cveću. Danas sam ga oprala, tako da je zablistao u punom sjaju.
Imam jednu fotografiju fikusa, kada je došao u moj dom ,čim je pronadjem podeliću je sa vama.
Pored fikusa je drecena, koju sam dobila na poklon od moje snajke za 8. mart, pre pet godina, i ona mi je jako draga, bila je mala, pa je porasla prestigla je fikus, njoj inače prija tuširanje, pa je sada srećna i zadovoljna. :-)
Malo prostora, a previše cveća, što se mene tiče meni nikad nije dosta.
Danas sam malo sredila i kompjuterski sto. I Dragujici sam našla novo mesto u svom domu.
Pre par meseci je otpalo nekoliko grančica, pa sam ih zasadila u malu saksiju.
Malo sam uredila i ovaj kutak.
Tu je i moj anđelčić i svećnjak.
Moji bodljikavi ljubimci ,na polici daleko od dece, visoko.
Slike od bodljikavih ljubimaca su od prošle godine, oni su malo porasli.
Dosta toga sam ja uradila danas, a sutra ću završiti, jer me čeka još puno toga.
Do sledećeg posta
Jadranka
Vec sam vam pisala o izradi suvenira, ovaj post je namenjen tradicionalnom vašaru u mom gradu. Vašar u Raški se održava 13. i 14. oktobra svake godine. Na vašar dolaze ljudi iz cele Srbije gde prodaju svoje proizvode, sve ulice su ispunjene šarenilom, koji najviše mami decu, a i sve nas. Znate kako je kada vidite sve na jednom mestu, pa vam odjednom sve treba, dosta puta se kupi vrlo bespotrebnih stvari, zato ja što sam zrelija, i pre nego što počne vašar, preispitam sebe, šta mi u stvari treba. Mesta za prodaju, se uvek plaćaju i rezervišu unapred.
Ove godine je uvedene jedna novina, opštinska uprava, odnosno TSO, dala je jednu ulicu besplatno za izložbeni prodajni program, za ljude koji se bave rukotvorinama.
Tako da su i Devojke iz Raške, mogle da se predstave u svom gradu i pokažu svoje rukotvorine.
Na tezgi su bili svi naši zajednički suveniri, a i sve ostalo, što svako od nas ponaosob stvara.
Da ne pričam mnogo, evo fotografija, jer kako kažu"Slika govori više od hiljadu reči".
Malo smo nazdravile. :-)
Ovde možete videti i lutke ručne izrade.
Dekupaž.
Moje kapice.
Šalovi od jedne članice.
Tradicionalne vunene čarape, koje se kod nas rado nose tokom zime, a ko ima problem sa cirkulacijom i tokom leta. Ne znam da li ste znali bela vuna je jedina dobra za cirkulaciju.
Vidite ovu šaru, ove čarape su deo narodne nošnje.
Još lutkica.
Rajfovi za kosu, koje ja izradjujem.
Nazuvci ili popci.
Šalovi.
Imali smo puno stvarčica u dekupaž tehnici, koje izradjuje moja drugarica, ona nije deo našeg tima, ali sam ja uzela njene proizvode za prodaju. Pored toga što su lepi i dekorativni, jako su pedantno odradjeni.
Do sledećeg posta
Jadranka
Dok smo bili u selu, naučila sam kćerku da šije, čas je trajao samo jedan minut, ona je tako brzo to savladala. Nije podizala glavu ceo dan je šila haljine, suknje i trake za kosu za svoje lutke. Ja sam joj pomogla u njenim kreacijama tako što sam joj isheklala šal i kapu za njenu Barbiku. Haljine je šila od ostatka hulahop čarapa sa kojima sam ja isheklala torbicu za mobilni. A trakice za kosu je kreirala uz pomoć ostataka moje vunice, iskreno meni se jako dopalo. Pogledajte i sami.
Pored šića, moja ćerka je ukrašavala zid babi i dedi kolažom, praveći smajliće i cveće. Ovo je ona fotografisala.
Ona je inače nestašna devojčica, ali tog dana je bila toliko dobra i mirna ,bila je vredna, nema šta.
Do sledećeg posta
Jadranka
Odmah nakon praznika, čim je otkucala ponoć, uzela sam iglu u ruke i isheklala mojoj mami torbicu za mobilni telefon. Materijal koji sam koristila je: stare ćerkine hulahop čarape, koje sam isekla na duži i heklica br. 6. Izgleda kao da je tkana, što možete i sami videti.
Kada je mama ujutro ustala, iznenadjenje ju je čekalo na stolu.
Do sledećeg posta
Jadranka
