понедељак, 23. децембар 2013.

Izrada suvenira 2.deo

Odavno sam obećala u prethodnom postu Izrada suvenira 1.deo,da ću vam pisati o našoj prvoj izložbenoj prodaji na Kopaoniku.
Ali pre nego što smo krenuli na Kopaonik uručeni su nam sertifikati,to je snimila naša lokalna televizija RTV Raška.Snimak možete pogledati ovde.
Na Kopaoniku,nam je bilo odlično,kao i prethodnih pet dana druženja.Kao što sam pisala tog dana  je počela manifestacija pod nazivom Dani vrganja na Kopaoniku,pa je to bila idealna prilika da ispitamo tržište,da li su naši suveniri dobri.
Na Kopaonik smo putovale autobusom.



















Dok smo čekale autobus,malo smo se šalile i naravno probale višnjevaču,koju je jedna od naših članica napravila.Sve u svemu svima nama je prijalo to druženje i to kratko putovanje,jer smo mi sve nezaposlene domaćice,koje sedimo u kući,podižemo decu,i t.d..Žena kad ne radi znate kako je, teško je isterat iz kuće,mene jedino šetnja dece može izbaciti napolje.















Čim smo stigle,ja sam se provozala u ovoj gumi,to je neka novina na Kopu,tako da ne znam ni kako se zove,ali adrenalin je radio.














Zatim smo izložile naše suvenire,ljudima koji su šetali,bili su zanimljivi naši suveniri.Neki su čak prokomentarisali da ovo fali na Kopaoniku,dolaze svake godine na odmor,a nikada nisu mogli da kupe ovako nešto.













Prvi suvenir je prodat,otišao je u ruke,nikom drugom nego našem vodiču kroz svet suvenira Ani Jovanović Krojač.
Što se tiče prodaje naši suveniri nisu loše prošli.








Najbolje je prošao vrganj na ibarskom kamenu.U skladu sa "Danima vrganja",taj suvenir se najbolje uklapa.
Provozale smo se žičarom,do Pančićevog vrha,dan je bio sunčan,ali na Pančićevom vrhu je tako seklo,kao da je najstrožija zima,tako da sam ja dobila upalu grla,nakon nekoliko dana,jer sam na žicu krenula u majici.I ako sam ponela rolku sa sobom,nisam je smela obući,jer sam pogled na dole bi me blokirao tako da nisam smela da se pomerim.



















Priroda na Kopaoniku je divna,što se možete uveriti iz fotografija.

























Dame iz naše družine su bile veoma vesele,čak su i zaplesale.














Ja sa našom najstarijom članicom Veronom-Mađaricom,koja živi u mom kraju,jer se pre mnogo godina udala ovde.To je jedna divna žena,od koje se može naučiti mnogo toga.







I na kraju vožnja sankama na šinama,bilo je to jedno pravo zadovoljstvo za mene,da bi ste osetili taj adrenalin,morate probati.

Do sledećeg posta 
       Jadranka