Powered By Blogger

недеља, 17. новембар 2013.

Moje zalihe

    Danas sam sređivala svoju vunicu, došao red i na nju. Ni sama nisam bila svesna koliko toga ima, a stalno dodajem i stalno mi treba još.
     Rekla sam sebi da više nema kupovine, dok se makar pola onoga što imam ne utroši. Videću, a rećiću i vama koliko sam bila izdržljiva i istrajna u svojoj odluci. Ali kada je moj suprug video to, pitao me je gde držim sve to, jer i onako smo u škripcu sa prostorom, nas petoro živi u 32 kvadrata.
      Inače skladištila sam je svuda gde ima prostora, po paketima, kesama, ali danas sam je malo sredila.
      Ovoko to izgleda, fotografisala sam je iz više uglova, na francuskom ležaju, i mogu vam reci da je zauzela gotovo celu njegovu površinu.







Tu ima, razne vunice, vune, pamuka, pliša, rafije svega. 






 Veliki deo ovoga sam ja kupila, a nešto sam dobila od muževljeve pokojne bake u nasledstvo. Baku sam inače puno volela, više od svoje, i ako je moja odavno umrla.














Ovo su ostaci od kanura, a imam ih punu kesu, a ne znam za šta bih mogla da ih iskoristim.





Još vunice, koju sam naknadno pronašla, i započete rukavice, koje sam zaboravila, a nemam dovoljno konca da ih završim.






Čista runska, farbana vuna, dobijena od bake.

Do sledećeg posta
     Jadranka                  

Нема коментара:

Постави коментар