петак, 29. новембар 2013.

Zimska idila

 Možda naslov cudno zvuci "Zimska idila",ali ja sam od onih koji vole sneg,zimu,mraz i ostale carolije koje donosi zima.Ujedno se uvek radujem prvim pahuljama,kao kad sam bila mala.Iako sam bila djak pešak,stalno gazila nove snegove,smrzavala se,mnogi koji su imali iskustvo slično mom,ne žele da čuju ni z od zime,ali ne i ja.Ja gotovo uvek u svim lošim iskustvima,iznalazim i pronalazim nešto lepo i pozitivno.A najviše volim zimu,jer se tada ušuškam u svoj topli dom i pletem,dok napolju pada sneg.Sama pomisao da je napolju hladno,a ja sam na sigurnom i toplom mestu me čini srećnom.
   Ove sedmice sam puno toga odradila,ali nikako da napišem post i podelim to sa vama.
    Prvo sam rešila da ispletem jednu, toplu kapu za sebe. Kad je već za mene, onda sam rešila da mogu i da eksperimentišem, pa sam je plela na dve igle. Kako je vunica bila debela, koristila sam igle broj pet, baš mi je žao što se nisam setila da je uslikam u toku rada.








 




Moja kapa izgleda ovako, nadam se da vam se dopada, kao i meni, što je najbitnije jako je topla i prijatna. Moja bratanica pozira u njoj, jer ja ne volim uvek da se fotografišem, dodju i ti momenti, ali ne uvek.
 Sledeće što sam uradila isheklala sam kapu za moju komšinicu u crvenoj boji. Kapa je radjena parcijalno, prvo se hekla obod, zatim cvetići, koji se spajaju u celinu, posle se lako, nastavlja se rad visokim stubićima. Na kraju sam zakačila cvet koji dodatno ukrašava kapu. 










Crvena boja je nezahvalna za fotografiju, ali njoj savršeno pristaje, što se možete uveriti na fotografiji.



Do sledeceg posta
     Jadranka